Različite privredne okolnosti, mere podrške i zakonske promene uticali su na trendove nelikvidnosti u zemljama srednje i istočne Evrope u poslednje dve godine.
Nekoliko činjenica
- Nesolventnost kompanija u srednjoj i istočnoj Evropi, nakon pada slučajeva u 2020. godini, porasla je u 2021. gotovo do nivoa pre pandemije u većini zemalja.
- Sedam zemalja zabeležilo je veći broj nesolventnih slučajeva (Bugarska, Češka, Mađarska, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka), a pet zemalja zabeležilo je pad broja nesolventnih slučajeva (Hrvatska, Estonija, Letonija, Srbija i Slovenija).
- Zbog postupnog ukidanja mera podrške za vreme COVID pandemije i posledica rusko-ukrajinskog sukoba, očekuje se porast nelikvidnosti kompanija u srednjoj i istočnoj Evropi u narednim kvartalima.
Različite privredne okolnosti, mere podrške i zakonske promene uticali su na trendove nelikvidnosti u zemljama srednje i istočne Evrope u poslednje dve godine. Pandemija COVID-a izazvala je pad privrednog rasta od 4% regionalnog razvoja. Nesolventnost kompanija u zemljama srednje i istočne Evrope je smanjena zahvaljujući značajnim merama državne podrške stanovništvu i kompanijama. "U 2021. godini u regionu je zabeležen povećan rast (5,5%), ali se očekuje da će ovajtrend nestati u 2022. s predviđenom stopom rasta od 3,2%", rekao je Grzegorz Sielewicz, Coface ekonomista za srednju i istočnu Evropu. "Sve zemlje srednje i istočne Evrope verovatno će patiti od posledica, direktnih i indirektnih, rusko-ukrajinskog sukoba. Baltičke zemlje će zabeležiti najslabije stope rasta zbog svojih trgovinskih veza s Rusijom."
Ukidanje mera podrške i izazovno okruženje utiču na rast nesolventnosti
Nakon pada nesolventnosti kompanija u regionu u 2020. godini, stečajni postupci su se povećali u 2021. godini, gotovo se vrativši na nivo pre pandemije. Taj je porast bio očekivan zbog vladinih namera da umanji značajne mere podrške. Ponderisani prosek regionalnog BDP-a izračunat iz dinamike nelikvidnosti zemalja pokazao je povećanje od 34,7% u 2021. u odnosu na prethodnu godinu (+1,5% povećanje bez Poljske gde je ukupan broj postupaka porastao uglavnom zbog novih procedura).
Sedam zemalja zabeležilo je veći broj nesolventnih slučajeva nego prethodne godine (Bugarska, Češka, Mađarska, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka), a pet zemalja zabeležilo je pad broja nesolventnih slučajeva (Hrvatska, Estonija, Letonija, Srbija i Slovenija). Poljska je doživela gotovo udvostručen broj nesolventnih slučajeva, velikim delom zbog porasta namenskih postupaka koji se sprovode kao podrška kompanijama koje pate od poteškoća sa likvidnošću zbog pandemije. Čak i uprkos takvom porastu, stopa nelikvidnosti u Poljskoj, odnosno udeo ukupnog broja slučajeva u ukupnom broju aktivnih kompanija dosegao je 0,06%, što znači da je samo 6 od 10.000 kompanija u Poljskoj prošlo kroz dostupne službene postupke.
Mnogo više stope nelikvidnosti zabeležene su u zemljama u kojima je korišćenje stečajnih postupaka popularnije, +1,61% u Hrvatskoj i +3,31% u Srbiji.
Globalna ekonomska situacija u poslednje dve godine predstavljala je izazovno okruženje za kompanije iz srednje i istočne Evrope. Privredni oporavak koji je počeo sredinom 2020. bio je brži od očekivanog i podstakao je porast tražnje, posebno u proizvodnom sektoru. Cene energenata, transporta i raznih metala i sirovina koji se koriste u procesu proizvodnje su porasle. U nekim slučajevima, nestašice su ograničile nivo proizvodnje. Najočigledniji primer dolazi iz poluprovodnika, čiji je nedostatak doveo do smanjenog broja smena i privremenog zatvaranja pogona raznih marki automobila. Veći troškovi energije i goriva uz povećane cene sirovina u proizvodnji smanjili su profitabilnost kompanija. Ova globalna kretanja direktno su uticala na kompanije iz srednje i istočne Evrope zbog njihove uključenosti u različite probleme lanca snabdevanja i značajnih trgovinskih veza regiona sa zapadnom Evropom.
Iz jedne krize u drugu
Iako je pandemija koronavirusa u toku, postoji još jedan izazov koji pogađa privredu i kompanije: opšta ruska invazija na Ukrajinu brzo je doprinela porastu cena energenata, budući da Evropa i dalje zavisi od uvoza nafte, prirodnog plina i uglja iz Rusije. Štaviše, obe zemlje su značajni proizvođači i izvoznici poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivredno-prehrambena proizvodnja uslovljena je cenama đubriva, koje su takođe skočile, a srednja i istočna Evropa zavise od đubriva uvezenog iz Rusije i Belorusije. Osim toga, više globalne cene i nestašica metala zbog rata dodatno su pogoršali poremećaje u lancu snabdevanja. Ti su činioci doveli do daljeg povećanja cena energije i sirovina za kompanije, uključujući i one u srednjoj i istočnoj Evropi. Povrh toga, smanjenje kupovne moći stanovništva takođe predstavlja problem za njihovu moguću bazu klijenata. Privreda zemalja iz srednje i istočne Evrope doživela je ubrzanu inflaciju u najvećoj meri zbog povećanja cena energenata, ali i rasta cena prehrambenih proizvoda.
Rusija je i dalje važna trgovinska destinacija za zemlje srednje i istočne Evrope, posebno za baltičke zemlje. Ukupni izvoz i uvoz s Rusijom predstavljao je 15,1% BDP-a Litvanije u 2021. Štaviše, ruska invazija na Ukrajinu izazvala je ogromnu humanitarnu krizu s ekonomskim posledicama. Iako se očekuje da će sve zemlje srednje i istočne Evrope beležiti niže stope rasta u 2022. u poređenju s onima procenjenim pre rata, priliv ukrajinskih izbeglica mogao bi podržati privredni rast na tom području barem u kratkom roku.
"Uzimajući u obzir ove izazove, očekujemo da će se porast nesolventnosti kompanija nastaviti tokom sledećeg tromesečja”, objašnjava Jarosław Jaworski, Coface regionalni izvršni direktor za Srednju i Istočnu Evropu. "Posledice rusko-ukrajinskog rata ubrzaće ovo povećanje, pogotovo zato što je malo verovatno da će veliki raspon programa podrške lokalnim kompanijama biti sproveden kao što je to bio slučaj tokom zaključavanja za vreme pandemije korona virusa."
