Nakon pomalo turbulentne 2023. godine, za koju se na kraju ispostavilo da je bila mnogo bolja nego što se očekivalo, 2024. godina će po svim izgledima biti jednako presudna koliko i neizvesna, kako u (geo)političkom smislu, uzimajući u obzir predsedničke i/ili parlamentarne izbore u više od 60 zemalja tako i u ekonomskom smislu, budući da je svetska privreda koja i dalje usporava opterećena sve većim poslovnim rizicima.
U tom kontekstu, uneli smo izmene u procene poslovnog rizika za 13 zemalja (12 pozitivnih i 1 negativna korekcija) kao i u procene poslovnog rizika za 22 privredna sektora (17 pozitivnih i 5 negativnih korekcija), što predstavlja pokazatelj značajnog, iako nestalnog, poboljšanja ekonomskih izgleda u privrednom okruženju koje je i dalje sasvim nestabilno a samim tim i neizvesno.
Globalni rast i dalje se usporava, ali se ne prekida (još)
Treću godinu za redom, rast svetske ekonomije bi trebao da uspori na 2,2% u 2024., nakon 2,6% prošle godine.
Dok se čini da jepostepeno usporavanje privrednog rasta na pravom putu u SAD-u, privreda bi aktivnost trebalo da nastavi da usporava u prvoj polovini godine zbog potrošnje u domaćinstvima, posebno jer podrška iz viška štednje nakupljene u toku pandemije, koja je sada uglavnom iscrpljena, nastavlja da opada.
Kineska privreda, koja je izgledala kao da je stabilizovala svoj položaj u drugoj polovini 2023. godine, završila je godinu sa rastom BDP-a od 5,2%, nešto iznad zvaničnog cilja rasta, sada pokazuje zastoje na početku ove godine. Oživljavanje potrošnje i dalje je osetljivo, a zabrinutosti oko korekcije na tržištu nekretnina, rešavanja dugova lokalnih vlada i deflacionih pritisaka nastavljaju da sputavaju privatne investicije i poverenje potrošača.
U Evropi se u prvoj polovini godine očekuje (skoro) stagnacija. Prerađivačka industrija i dalje trpi zbog trenutno visokih troškova i slabom spoljnotrgovinskom potražnjom.
Inflacija i kamatne stope: nepovoljno okruženje za kompanije
Uprkos padu u 2023. i prilično ohrabrujućem kratkoročnom trendu, bazna inflacija i dalje je dvostruko veća od cilja centralne banke u većini razvijenih monetarnih područja. Izazov za 2024. će biti videti da li je monetarno stezanje koje je u toku više od 18 meseci dovoljno da pređe "poslednji kilometar" i vrati inflaciju na 2%. I da tamo ostane.
Iako su tržišta rada i dalje napeta, sa stopama nezaposlenosti ispod strukturalnog nivoa, istorijski visokim stopama slobodnih radnih mesta i održivom dinamikom plata, sugerišu da bitka još nije dobijena- bez obzira na moguće poremećaje u snabdevanju koji se mogu pojaviti u trenutnom geopolitičkom okruženju.
Bez obzira na to, osim nesreće, naravno, okruženje kamatnih stopa na koje su svi subjekti - domaćinstva, kompanije i vlade - navikli su da u poslednjih petnaest godina sada je čvrsto u prošlosti i kamatne stope bi trebale ostati na visokim nivoima u toku cele godine u svim naprednim ekonomijama.
Tržišna očekivanja u vezi sa mogućim smanjenjem kamatnih stopa od šest puta (za 25 baznih bodova svaki put[1]) tokom godine čine nam se preteranim, sa obe strane Atlantika. U Evropi, usprkos slabom zamahu aktivnosti, osnovnii inflatorni pritisci još uvek iznad 2% ne bi trebali da dozvole ECB-u - i Engleskoj banci - da započnu sa monetarnim popuštanjem pre, u najboljem slučaju u leto 2024. godine.
Ovo nepovoljno privredno okruženje će držati kompanije u teškoj situaciji. Naglo ubrzanje insolventnosti stoga je jedan od glavnih negativnih rizika za naš centralni scenario, koji je u mnogim aspektima sličniji grebenu nego bulevaru.
Privrede u razvoju pokreću globalni rast, ali i dalje pokazuju značajne razlike između sebe.
U 2024. godini, zemlje u razvoju će biti glavni pokretači globalne privrede, doprinoseći sa 1.7 procenata bodova rastu svetskog BDP-a od 2.2%. Zemlje u razvoju će stoga činiti tri četvrtine globalnog rasta, najviše od 2013. godine. Jugoistočna Azija ponovno će biti jedna od najdinamičnijih regija, sa rastom od 4.6%, nakon 4% prošle godine.
Najsiromašnije i najzaduženije zemlje će se suočiti sa izazovima. Sa visokim kamatnim stopama i snažnim dolarom, postoji opravdan strah od ponovne pojave nesolventnosti država. Neke zemlje već su u situaciji nesolventnosti ili su joj vrlo blizu, kao što su Šri Lanka, Gana, Etiopija, Malavi, Pakistan i Laos.
Rastuće napetosti u crvenom moru uzrokuju značajan porast troškova pomorskog prevoza
Nestabilnost u regionu Crvenog mora predstavlja značajnu pretnju pomorskom saobraćaju. Ova trgovačka ruta pruža pristup Sueckom kanalu, najbržoj morskoj ruti koja povezuje Evropu (posebno Rotterdam ili London) sa Azijom. Kroz nju prolazi otprilike 12% svetske trgovine i 30% svetskog kontejnerskog saobracaja.
S obzirom na pretnju u regijionu, većina brodarskih kompanija već izbegava Suecki kanal i umesto toga bira Rt Dobre Nade, što ih vodi oko afričkog kontinenta i dodaje više od deset dana za putovanje.
Za one koji nastavljaju da koriste Suecki kanal, troškovi sigurnosti Za one koji nastavljaju koristiti Suecki kanal, troškovi sigurnosti i osiguranja su u porastu.
Kako bi nadoknadili ove troškove, prevoznici preusmeravaju svoje brodove na evropske i mediteranske trgovačke rute, smanjujući prostor dostupan za robu koja putuje transpacifičkim i severno-južnim rutama, što takođe rezultira povećanjem cena prevoza.
Uprkos povećanjima u cenama prevoza tereta koja su se više nego udvostručila od Šangaja, pa čak i utrostručila na nekim rutama prema Evropi, one su i dalje, u proseku, ispod rekordnih nivoa zabeleženih početkom 2022. godine. Za sada smatramo da će inflacioni uticaj biti ograničen - otprilike 0,1 procentualnih bodova na globalnom nivou(0,2 procentualna boda u Evropi) i ne čini se verovatnim da će skrenuti sa našeg osnovnog scenarija.