Poslovna klima u Srbiji ostaje stabilna, ocenjena sa A4 od strane Coface procene rizika zemlje. IKT sektor kome pripada i sektor kućnih aparata/potrošačke elektronike, okarakterisan je kao sektor sa srednjim rizikom u centralno-istočnoj Evropi.
U ovom članku fokus će biti na sektoru kućnih aparata sa pregledom trenutnog stanja i očekivanja za naredni period.
Prema portalu Statista, godišnji rast projektovan za sektor potrošačke elektronike je 1,64% u periodu 2024-2028. Pored toga, tržište potrošačke elektronike u Srbiji svedoči porastu potražnje za pristupačnim pametnim telefonima, podstaknutom rastućom populacijom koja se bavi tehnologijom. (izvor: Statista)
Glavne prednosti koje treba istaći u vezi sa ovim sektorom su:
- Globalizacija pristupa internetu i mogućnosti prodora na tržište ubrzavaju se zbog fizičkog distanciranja povezanog sa pandemijom COVID-19
- Eksponencijalni rast povezanih dobara
- Snažne inovacije, sa AI koji ima sve veći uticaj na sve sektore i buduću 5G tehnologiju
Neke od glavnih slabosti su:
- Zasićenost pojedinih hardvera na velikim tržištima (tableti, pametni telefoni, računari)
- Dugoročni izazovi u vezi sa rezervama retkih minerala
- Teže regulatorno okruženje u budućnosti za IKT gigante, posebno u pogledu poreza, zaštite podataka, slobode govora i emisije CO2
- Zabrinutost zbog nestašice poluprovodnika i poremećaja u lancu snabdevanja
[Izvor: Coface]
Kao vest koja se izdvojila početkom ove godine možemo navesti da je ,,Tehnomanija“ postala deo ,,Prointer“ grupe. Kompanija Prointer je saopštila da ova strateška integracija predstavlja važan korak ka stvaranju još jačeg tima i boljem pružanju tehnoloških inovacija svojim klijentima. Spajanje ove dve kompanije donosi sinergiju stručnosti i iskustva, što će pomoći da se efikasnije odgovori na rastuće potrebe savremenog tržišta. [izvor: Prointer]
Kada je u pitanju procena kompanija u Coface-u, nastojimo da razumemo celokupnu sliku o trenutnom stanju pojedinih privrednih subjekata i glavnim faktorima koji su dominantno uticali na poslovanje. Ne vodeći se samo finansijskim pokazateljima već dobijajući uvid u razloge koji prevazilaze performanse određene kompanije, razmatramo određeni sektor, kao i državu i poslovnu klimu/okruženje u kojima kompanija posluje.
Rast operativnih troškova (OPEKS) kao što su: plate, zakupnina, komunalije i električna energija istaknut je kao jedan od glavnih faktora koji je uticao na poslovanje. Pored toga, ističe se smanjena kupovna moć stanovništva zbog rastuće inflacije, zbog čega ljudi nisu u mogućnosti da kupuju kvalitetnije proizvode i više se fokusiraju na proizvode za svakodnevnu potrošnju. U procesu proizvodnje elektronike, promena preferencija potrošača jedan je od najvećih izazova sa kojima se kompanije suočavaju, najviše zbog činjenice da je kupovna moć smanjena. Kompanije takođe ukazuju i na uticaj rusko-ukrajinskog sukoba koji je izazvao inflaciju zbog kog izbegavaju dugoročna predviđanja. Ekonomske krize i određeni ekonomski uslovi imaju značajan uticaj na ponašanje potrošača. Ljudi se fokusiraju na racionalnu potrošnju svog kućnog budžeta, a kompanije koje svoje proizvode prvenstveno prodaju fizičkim licima su pogođene promenama ekonomske situacije. Pojedine kompanije su pribegle investicijama poput otvaranja premium prodavnica, ali ostaje upitno kako se to odražava na ukupne rezultate kompanije s obzirom na pad kupovne moći stanovništva.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi po domaćinstvu (sva domaćinstva) u 2023. godini iznosili su 87.973 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava (sva domaćinstva) 88.244 dinara. U odnosu na 2022. godinu, prosečna mesečna primanja u novcu i naturi veća su za 12,2%, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava su takođe nominalno veći za 12,2%. (Izvor: Republički zavod za statistiku)
Najveće učešće u ličnoj potrošnji domaćinstava (svih domaćinstava) imaju izdaci za hranu i bezalkoholna pića - 36,8% i za stanovanje, vodu, struju. energija, gas i druga goriva – 16,4%. Slede troškovi za prevoz - 8,7%, za ostale lične stvari i druge usluge - 5,9%, za veze - 5,3%, za rekreaciju i kulturu - 5,1%, za odeću i obuću - 4,7%, za alkoholna pića i duvan - 4,5%, za zdravstvo - 4,2% i 8,4% su izdaci za ostale grupe lične potrošnje. (Izvor: Republički zavod za statistiku)
Promet i obim prodaje u Srbiji u trgovini na veliko i malo ostvaruju rast– mesečni podaci (Izvor: Eurostat)
Kao što smo pomenuli u našem prethodnom članku o poljoprivredno-prehrambenom sektoru (koji možete pročitati na ovom linku: Uvidi sa tržišta - prehrambeni sektor), kompanije u sektoru kućnih aparata/potrošačke elektronike su takođe oprezne kada je reč o pravljenju dugoročnih planova. Međutim, čini se da su spremne da posmatraju kako se menjaju preferencije na tržištu kako bi pronašle nove načine pristupa potencijalnim klijentima.
Kompanije u sektoru kućnih aparata suočavaju se sa velikom konkurencijom i niskim profitnim maržama. Međutim, očekuje se da će poverenje potrošača rasti ukoliko u narednom periodu dođe do smanjenja inflacije i referentne kamatne stope kod Narodne banke Srbije. Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije je na nepromenjenom nivou od 6,5 % od jula prošle godine. Odluku da se ne menja nivo referentne kamatne stope prethodnih meseci, Izvršni odbor je usvojio, uzimajući u obzir srednjoročnu projekciju inflacije, činjenicu da su globalni inflatorni pritisci, iako u opadanju, i dalje povišeni, kao i jer i dalje postoji velika neizvesnost u pogledu kretanja svetskih cena energenata i ostalih primarnih proizvoda. Međugodišnja inflacija u Srbiji od početka godine kretala se na nižem nivou nego što je bilo projektovano u februaru, pre svega kao rezultat nižeg rasta cene neprerađene hrane od očekivanih u povoljnim vremenskim uslovima i dobroj ponudi. [Izvor: Narodna banka Srbije]. Sa padom inflacije i rastom plata poverenje potrošača će rasti i tada će početi da se odlučuju i za druge proizvode premium kvaliteta, a ne samo za one za dnevnu potrošnju.