Dok su izvori ekonomske neizvesnosti veliki, u njihove redove bi se mogli dodati novi politički poremećaji. Politički rizik je već nekoliko godina tema koja se ponavlja u vestima, uzimajući različite oblike: rastući populizam, društveni nemiri, sukobi, terorizam i protekcionizam.
Preoblikovani geopolitički pejzaž: rastuća plima globalnih rizika
Novi geopolitički pejzaž koji je otvorio delovanje Rusije mogao bi ponovo da probudi rizike u drugim globalnim žarištima. Pored toga, pritisci na cene, posebno na osnovna dobra, nastavljaju da podstiču frustracije, nadovezujući se na one izazvane ekonomskom i zdravstvenom krizom izazvanom pandemijom.
Naš tim za ekonomska istraživanja deli rezultate ažuriranja svog indeksa društvene i političke krhkosti. Ovaj indeks je, doduše, pao sa rekordnog nivoa postignutog prošle godine, ali i dalje ukazuje na okruženje visokog rizika. I dok se fokus prirodno pomera na rizike od nemira u zemljama u razvoju, ne očekuje se da će napredne ekonomije biti pošteđene ovog porasta društvenih tenzija.
Uprkos pojavi inflatornih pritisaka, oporavak nakon pandemije omogućio je poboljšanje socio-ekonomskih uslova sa vrhunca zdravstvene krize. Dakle, dok se indikator političke i društvene krhkosti pogoršao za 145 od 160 zemalja koje je analizirao Coface u 2021. godini, 140 zemalja je ove godine videlo poboljšanje rezultata. Međutim, ovo poboljšanje treba sagledati u perspektivi: uprkos padu, ukupan prosečan indeks ostaje jedan procentni poen iznad nivoa pre pandemije, a 2/3 analiziranih zemalja ima rezultat veći nego pre dve godine. Ovi podaci potvrđuju katalitički efekat pandemije Covid-a na politički rizik i sugerišu da su rastući pritisci na troškove života odmah preuzeli rizike izazvane pandemijom.
Globalni nemiri i krhkost: žarišta, rizici i društveno-ekonomski izazovi
Rangom rezultata za indeks političke i društvene krhkosti i dalje dominira Iran (81,6%). Ekonomske patnje, koje su već izazvale proteste 2017. i 2019. godine, nastavljaju da podstiču osporavanje režima. Od sredine septembra, protesti izazvani smrću Mahse Amine, koju je uhapsila moralna policija, još jednom su ilustrovali krhkost iranskog konteksta. „Podijum“ indikatora Coface upotpunjuju, kao i od 2017. godine, Sirija (78,0%) i Sudan (76,5%).
Najveći porast nivoa rizika tiče se Mjanmara (59,9%), koji je i dalje u stanju značajnih nemira od prevrata u februaru 2021. Avganistan, gde su talibani ponovo preuzeli vlast nakon povlačenja američkih trupa, i Gvineju, koja je koje se i dalje bore sa neizvesnošću nakon državnog udara, takođe su među zemljama koje su zabeležile rast indeksa. Belorusija, Srbija i Egipat takođe su povećali svoje rezultate. Konačno, Turska je takođe pod lupom jer njena prilično heterodoksna ekonomska politika nastavlja da podstiče rekordnu inflaciju.
Najeksplozivniji građanski nemiri će se verovatno desiti tamo gde je prostor za neslaganje smanjen, a kapacitet zaštite ljudi od rastućih troškova života ograničen. Budžetski odgovor na zdravstvenu krizu je, u stvari, u velikoj meri nagrizao politički prostor vlada, posebno u zemljama sa srednjim i niskim prihodima, i samim tim ograničava kapacitet da se odgovori na nove društveno-ekonomske tenzije. Fokus je stoga na zemljama u razvoju čije su javne finansije u poteškoćama, kao što su Kenija, Bolivija, Tunis i Egipat.
Ipak, napredne zemlje, počev od Evrope, nisu pošteđene ovih rizika. Dok su evropske vlade objavile najave koje imaju za cilj da zaštite domaćinstva od inflacije, stanovništvo već oseća njen uticaj. U Velikoj Britaniji, na primer, pored umora od pandemije, politički skandali i veliki ekonomski izazovi sugerišu da će strpljenje sa vladom verovatno biti veoma ograničeno. Nezadovoljstvo stanovništva Evrope se manifestuje i na ulicama i u glasačkim kutijama. Pogoršani društveno-ekonomski kontekst daje novi podsticaj takozvanim 'antisistemskim' strankama širom Evrope, na primer pobedom Fratelli d'Italia, ili probojom nacional-populističkih švedskih demokrata.
Društvene brige naprednih zemalja i globalne geopolitičke tenzije
Dok su socijalna zabrinutost među naprednim zemljama najjača u Evropi, Sjedinjene Američke Države (35,1%) imaju najviši rezultat po pokazatelju političke i društvene krhkosti. Zemlja je i dalje podeljena po mnogim pitanjima kako se približavaju međuizbori u novembru. Ekonomska pitanja su glavna briga za birače, a protesti radnika koji traže veće plate.