Kristijan fon Berg, ekonomista za severnu Evropu, deli ovde svoju prognozu za 2023. godinu u Holandiji.
U ekonometriji postoji mnogo pristupa predviđanju budućnosti kada nema novih dokaza. Jedna od mogućnosti je da će se privreda vratiti na dugoročni prosek (u skladu sa motom: „Uvek smo to tako radili“); drugo je da će se neposredna prošlost jednostavno ponoviti. Ako primenimo poslednji scenario na 2020-te, čeka nas još jedna godina rizika i loših vesti – ali i iznenađujućih obrta. Dakle, imajući to na umu, mi ćemo se držati nove tradicije dvadesetih godina da prognoze nemaju mnogo smisla jer je malo verovatno da će se ostvariti, i umesto toga ćemo se pozabaviti nekoliko mogućnosti za to kako bi se ekonomija mogla razviti 2023. godine.
Ekonomska zima 2022/23: igrajte dok muzika svira
Ako postoji jedna ekonomija koja me je pozitivno iznenadila prošle godine, to je bila Holandija. Iskreno, ko bi rekao da će Holandija tako dobro izdržati sa inflacijom koja ide kroz krov kao eksplodirajući ekspres lonac? Pa, početna tačka je bila jasna. Oni koji su imali fleksibilne ugovore o gasu sa svojim dobavljačima, prirodno su izvukli slamku na proleće. Stoga je moj doduše „nemački“ stav bio u skladu sa tim, uhh, sada će Holandija morati da drži sav svoj novac na okupu kako bi održala svoju uobičajenu potrošnju što je duže moguće. Na kraju krajeva, poverenje potrošača je palo i jedan negativan rekord je usledio za sledećim.
ALI: onda je došlo objavljivanje BDP-a za drugi kvartal 2022. i iako je Holandija držala najvišu stopu inflacije u zapadnoj Evropi, istovremeno je privreda rasla brže od bilo koje druge zemlje iz tog regiona. Šta se desilo? Pa, umesto da vidimo sve u crnom kao kod komšija Nemaca, moto sata je verovatno bio: sada više nego ikada. Pored globalne trgovine, koja je ponovo dobila zamah nakon ublažavanja COVID-mera, privatna potrošnja i investicije bili su glavni faktori snažnog rasta. Iako se manje kupovalo robe, proslavljale su se svadbe i godišnjice, održavale zabave i, naravno, putovalo se. Kao što mi je jedan holandski prijatelj jednom rekao: mi imamo 17 miliona stanovnika, ali samo delić je kod kuće. Ako ćemo iskreno, to je takođe sasvim normalna reakcija. Ko zna šta će budućnost doneti. Između pandemije, rata i nestašice gasa, i ja sam više voleo da odem na odmor. Kako je godina odmicala, privredna aktivnost je donekle opala, ali to je takođe bilo zbog jakih cifara u proleće. Niko ne može dugo zadržati ovaj (partijski) nivo.
Hoće li tako i ostati? To je verovatno pitanje u kvizu godine. To u potpunosti zavisi od toga koliko resursa je još u privredi. Da, inflacija gura privatnu potrošnju na dole, a ima mnogo ljudi koji više ne mogu da priušte svoje uobičajene kupovine.
Ali: ne znamo ni broj ni potencijalnu kupovnu moć ovih ljudi u odnosu na grupu potrošača koja još uvek može dobro da konzumira i ima mnogo toga da nadoknadi zbog ušteda iz proteklih godina. Pošto u društvu ne ide dobro govoriti o velikim božićnim poklonima u vremenima oskudice, ove grupe ljudi (i da, ubrajam se u njih) neće javno komentarisati. Dakle, potencijal za potrošnju je krajnje nejasan – posebno kada je reč o uslugama bez kojih su ljudi prošli poslednjih godina. Kada pogledam podatke o rezervacijama na skijalištima u Austriji, čini mi se da se u svakom slučaju mnogo toga dešava iz Holandije. U svakom slučaju, ponovo se spremam za talas žutih tablica na nemačkom autoputu. Kompanije bi takođe mogle da iznesu svoje investicione odluke kako bi i dalje završile svoje finansiranje po prihvatljivim kamatnim stopama. Na kraju krajeva, ECB je još uvek u fazi povećanja stope. Ipak, valjana bi pretpostavka bila i da se iznenađujuće dinamične ekonomske brojke ne mogu nastaviti u nedogled, već da će doći do zahlađenja privrede (iako manje drastičnog) tokom zimskih meseci i u proleće. Sve zavisi od toga koliko se cene energije kreću. Umesto toga, grubo buđenje za Zapadnu Evropu, a time i za Holandiju, moglo bi da bude verovatnije sledeće jeseni, kada će skladišta gasa morati da se pune bez pomoći Rusije, a onda će ponovo početi konkurencija za resurse, ali će njihova ponuda biti manja ovaj put.
Normalno ludilo: inflacija, nedostatak veština, problemi u lancu snabdevanja
Neverovatno je kako se ljudi naviknu na rizike, od kojih bi svaki u ranijim vremenima lišio spavanja. Ali to je upravo stanje 2020-ih. Ljudi uče da žive sa visokom inflacijom. Osim fluktuacija izazvanih cenom energije, naime, potrošačke cene bi za sada trebalo da nastave da rastu u narednoj godini, ali mnogo sporijim tempom, pošto vlada ublažava neka povećanja cena merama kao što je kočenje cene energije. To će onda matematički dovesti do pada stope inflacije, jer je to uvek poređenje sa rastom cena iz prethodne godine. Međutim, stvari će verovatno postati teške u predstojećoj jeseni i zimi. Ako ste mislili da je Nemačka već ove godine kupila sve raspoložive kapacitete kao hobotnica, onda vežite pojas za sledeću jesen. Ovo će zauzvrat podržati inflaciju. Biće potrebno neko vreme da se ove dve skale slegnu.
Cela stvar je podgrejana penzionisanjem bejbi bumera sa tržišta rada. Sa njima, mnoštvo iskusnih, vrednih i takođe štedljivih ljudi odlazi u penziju, dok preostala, znatno manja radna snaga sada ima jaču tržišnu moć. To znači da je mnogo verovatnije da će zahtevi za većim platama i/ili kraćim radnim vremenom i drugim dodacima biti sprovedeni (ko može kriviti mlađe generacije, koje su odrasle sa toliko kriza i neizvesnosti). Tako će povećani nivo cena ostati kod nas još neko vreme. Ako se, povrh toga, postojeći problemi u lancu snabdevanja nastave, biće zaista teško. Ovde bar postoji malo popuštanje. Zbog sporog ekonomskog usporavanja u Evropi, globalna potražnja opada, a istovremeno Kina bar donekle ublažava svoju politiku nulte COVID-19.
Država i centralne banke: dva načina suočavanja sa inflacijom
Država je poslednjih godina u stalnoj akciji. Moto je „posle krize je pre krize“. Iako je gospodin Rutte zaista odvojio vreme. Dok su širom Evrope vlade usvajale jednu meru za drugom, u Holandiji smo prvo videli samo sleganje ramenima, iako se inflacija kretala mnogo brže nego drugde. Dakle, otpornost holandske ekonomije ima i svoju lošu stranu. Zatim, u septembru, došlo je do malog udarca, sa klasičnim najboljim evropskim energetskim merama kao što su smanjenje cene energije ili smanjenje poreza, kao i povećanje minimalne zarade. Državna pomoć tako ostaje važan stub ekonomije 20-ih godina. Na sadašnjem nivou duga, ovo je i dalje održiva strategija. Međutim, biće teško ako naredne godine nastave da budu godine krize. Uostalom, cela Evropa se oslanja na budžetsku disciplinu severnih Evropljana, i sasvim iskreno, ako se 2023. ponovo prekrši Mastrihtski kriterijum od 3% javnog deficita, to je razumljivo, ali se baš i ne uklapa u reputaciju od štedljive četvorke. A tu je i Groningen. Da li neko želi da se kladi kada će to zaista prestati? Neću verovati dok se gasna slavina konačno ne zatvori.of the Frugal Four. And then there's Groningen. Anyone want to place bets on when it will really stop? I won't believe it until the gas tap is finally shut off.
I ECB sada ima pune ruke posla. Iako je bio na ekspanzivnom kursu poslednjih 15 godina, morao je prvo da skine nogu sa monetarnog gasa, zatim da zakoči i konačno uđe u hod unazad, praktično na brzu stazu. Nikada u njenoj istoriji nije bilo toliko i tako velikih kamatnih stopa. Međutim, ovde bi bilo pogrešno verovati da centralna banka želi da namerno uspori trenutnu ekonomiju u evrozoni podizanjem kamatnih stopa kako bi smanjila inflaciju. Ovo je takođe efekat, sasvim jasno – ali ECB je svesna da izuzetno jaku inflaciju ne pokreće snažna ekonomska moć, već spoljne okolnosti. Ne, fokus ECB je na tome da ne rasipa svoj kredibilitet na finansijskim tržištima kako bi zadržala dugoročna očekivanja inflacije u rasponu od 2%. To, zajedno sa depresijacijom evra u odnosu na američki dolar, koji je de fakto uvoz inflacije, pokreće monetarne čuvare u Frankfurtu. U 2023. igra bi trebalo da se nastavi u oslabljenom obliku, u zavisnosti od stvarnih ekonomskih kretanja, inflacije i promene kamatnih stopa na finansijskim tržištima za prezadužene zemlje evrozone. Niko nije rekao da će posao biti lak.
Insolventnosti preduzeća: mnogo buke oko... malo
Priča o paradoksu nesolventnosti nastavljena je i 2022. godine, barem u početku. Ovo opisuje ekonomsku situaciju koja bi zapravo trebalo da dovede do veće nelikvidnosti preduzeća, ali zapravo proizvodi nekoliko bankrota. Od početka rata, kada su cene skočile u nebo (dakle, od marta 2022.), počele su da kruže priče da dolazi talas nelikvidnosti, ali sada stvarno. Trezveno gledano, barem za ovu godinu, za Holandiju se može svedočiti spora normalizacija. Sve do jula, uključujući nelikvidnost preduzeća (bez samovlasničkih društava) i dalje je bio na izuzetno niskom nivou iz 2021. Od avgusta pa nadalje, došlo je do određenih povećanja. Do i uključujući novembar, broj stečajeva je dostigao porast od 17% u odnosu na prethodnu godinu. To zvuči kao zamah, ali ne kao talas. U stvari, to čak i nije normalizacija, jer u poređenju sa istim vremenskim periodom 2020. i 2019. takođe je imao veoma mali broj u istorijskom kontekstu, nesolventnosti su i dalje bile 36% odnosno 44% manje. E sad, jedno je broj nelikvidnosti, a drugo šteta od toga. U Nemačkoj je, na primer, broj nelikvidnosti preduzeća takođe bio veoma mali u 2020. i 2021. godini. Međutim, šteta od njih je bila ista kao i poslednji put 2009. U Holandiji, međutim, šteta je takođe i dalje u granicama. I ovde postaje očigledna normalizacija. Na primer, broj poslova pogođenih nelikvidnošću porastao je za 44% u prva tri kvartala 2022. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine. Međutim, u poređenju sa 2020. i 2019. oni su manji za 56%, odnosno 65%. Dakle, paradoks ostaje.
Ukratko, može se reći da su vremena neizvesna kao i u prošlosti. Ko zna da li će rat u Ukrajini eskalirati ili će novi pregovori biti verovatniji zbog nedostatka resursa? Kovid bi takođe mogao da dođe iza ugla sa novom agresivnom varijantom ili bi Kina mogla da pokuša da napadne Tajvan. Ono što je, međutim, jasno je da holandsku privredu nikada ne treba prevremeno otpisivati, jer je ona otpornija nego što mnogi veruju. Ili da to kažem rečima „pesnika“ Lenija Kravica: Nije gotovo, dok nije gotovo.
