Situacija nemačkog metalnog sektora nikada nije bila laka, ali je postala još izazovnija sa pojavom konkurencije kineskih metalnih proizvoda koje podržava država, kao i sa padom nemačkog automobilskog sektora od 2018.
Uprkos izazovima, ponašanje plaćanja se – suprotno intuiciji – poboljšalo tokom godina u sektoru metala, prema rezultatima naših godišnjih istraživanja plaćanja u Nemačkoj.
Nemački metalni sektor suočava se sa brojnim ekonomskim preprekama
Nekoliko ekonomskih faktora usporilo je nemačku metalnu industriju. Konkurencija koju sponzoriše država iz Kine je uspela da nadmaši evropske kompanije nudeći jeftinije proizvode. Tokom godina, ove subvencije su dovele do značajnih prevelikih kapaciteta i prevelike ponude na globalnom tržištu, opterećujući cene industrijskih metala, posebno čelika i aluminijuma.
Industrijska transformacija Nemačke ka zelenim tehnologijama, posebno u automobilskoj industriji, izazvala je industrijsku recesiju koja je uticala i na sektor metala.
Od sredine 2018. proizvodnja nemačkog metalnog sektora je u opadajućem trendu. Uz ove izazove, porast cena energije usred oporavka nakon pandemije i nakon ruske invazije na Ukrajinu povećao je troškove proizvodnje. Prema udruženju poslodavaca metalske i elektronske industrije, bruto marža profita u sektoru smanjena je sa 4,4% u 2017. na 3,5% u 2021. godini[1]. U maju 2023., 34% kompanija u sektoru metala i elektronike navelo je da su u 2022. godini imale ili veoma niske profitne marže (između 0% i 2%) ili čak negativnu profitnu maržu (14% ispitanika). U septembru 2023. 15% se sprema na gubitak profita za ovu godinu.
Uslovi plaćanja su svake godine sve kraći
Zbog snažnog učešća metalskih kompanija u godišnjem istraživanju Coface plaćanja za Nemačku, moguće je uporediti ne samo ponašanje plaćanja nekoliko sektora u jednoj godini, već i uporediti rezultate metalnog sektora tokom vremena.
U 2019. 82% metalskih kompanija je tražilo kratkoročne rokove plaćanja do dva meseca, a još 16% je imalo mogućnost da plati nakon dva meseca. Situacija se primetno promenila. U 2023., 53% traži da se plati u prvih 30 dana nakon isporuke, a samo 5% je dalo rokove duže od dva meseca.
Prosečan rok plaćanja u sektoru metala je pao sa 44 dana u 2019. na 31 u 2023. U istom periodu, rok plaćanja za sve kompanije u Nemačkoj je samo neznatno smanjen sa 34 dana na 32 dana.
Kašnjenja plaćanja: uobičajena praksa, ali su kratka
Iako je udeo kompanija u nemačkom metalskom sektoru koje prijavljuju kašnjenje plaćanja porastao sa 62% u 2022. na 77% u 2023. godini, vreme kašnjenja je kratko. Jedan od glavnih razloga za veliki broj kašnjenja je taj što je 32% anketiranih kompanija ovu praksu smatralo tržišnim standardom u 2023. Industrija metala je i dalje među nemačkim sektorima gde većina kompanija prima uplate u prvih 30 dana nakon uplate. je zbog. U 2023. čak nije bilo prijavljenih kašnjenja dužih od 90 dana. Sve u svemu, osim 2020. godine, prosečna kašnjenja plaćanja u sektoru metala su dosledno ostala ispod prosečnog vremena kašnjenja plaćanja u celoj ekonomiji.
Kašnjenja plaćanja u nemačkom metalnom sektoru tokom vremena
Izvori: Coface Corporate Paiment Surveis
Rizici i izgledi
Uprkos pesimizmu, ono što se ističe u poređenju sa drugim sektorima jeste da, iako je sektor metala ostao pesimističniji od ukupnog proseka, on više ne spada u najpesimističnije, već se nalazi direktno ispod proseka ukupne privrede.
Među glavnim rizicima koje su kompanije identifikovale su u 2023. godini: izazovni uslovi poslovanja i proizvodnje u Nemačkoj (za 21,4% ispitanika), rast cena roba (17,9%), kao i nedostatak kvalifikovane radne snage (12,5%) i politički rizici ( 11,6%).
Kao reakcija posebno na političke rizike, čini se da se sektor metala prilagodio ranije od drugih industrija promenljivom ekonomskom okruženju: 13,6% kompanija je već primenilo strategije smanjenja rizika do 2023.
