Coface, svetski lider u osiguranju kredita, objavio je svoje ekonomske izglede za 2022. Očekuje se da će globalni rast usporiti, ali će ostati pozitivan.
Kakvi su vaši izgledi za globalnu ekonomiju? Da li ste predvideli različite scenarije u zavisnosti od opasnosti nove varijante Omikroma?
Pojava novih varijanti koronavirusa, izvan Omikrona, je naravno glavni rizik za 2022. Međutim, smatramo da je uključivanje ove mogućnosti u naše prognoze relativno uzaludno ili iluzorno, jer uticaj na ekonomsku aktivnost i društvo u celini zavisi od broj varijabli koje je nemoguće predvideti i kvantifikovati: koliko je opasno (smrtonosnost)? Koliko zarazno? Kakav odgovor javnih vlasti? Kako će društvo reagovati? Nepoznate su toliko brojne da bi bilo neophodno konstruisati nesaglediv broj „alternativnih“ scenarija. Više volimo da izgradimo i kvantifikujemo scenario koji danas kvalifikujemo kao centralni, i da ostanemo pažljivi kako bismo mogli da preorijentišemo naše stavove ako to zahtevaju aktuelni događaji – prema onome što znamo, a ne prema onome što možemo da zamislimo danas.
Na stranu sve ekstremne rizike, 2022. izgleda kao godina tranzicije ili normalizacije, nakon dve godine veoma visoke volatilnosti na svim nivoima: ekonomske aktivnosti, potrošačke cene, cene imovine, očekivanja agenata itd.
U ovom scenariju, očekujemo da će globalni ekonomski rast značajno usporiti, sa nešto više od +5,5% za 2021. godinu, prema našim poslednjim procenama, na skoro +4% sledeće godine. Ravnoteža rizika je ipak jasno nagnuta na donju stranu.
Trebamo li biti zabrinuti zbog kineskog ekonomskog usporavanja?
Najmanji od ovih rizika je usporavanje kineske privrede. Kineska ekonomija sada čini oko jedne šestine globalnog BDP-a i više nije samo „svetska radionica“ već i glavni pokretač globalne tražnje. Usporavanje potrošnje domaćinstava i poslovnih investicija uočeno tokom nekoliko kvartala, u kontekstu visoke zaduženosti i krize u sektoru nekretnina (koji predstavlja, u širem smislu, više od četvrtine kineskog BDP-a) predstavlja rizik da Kinezi monetarne i fiskalne vlasti trenutno pokušavaju da obuzdaju, ali što je i dalje teško proceniti. Ovaj fenomen je stoga zabrinjavajući, kako za Kinu, tako i za ostatak sveta.
Da li je inflacija koju trenutno doživljavamo, bez obzira na njen izvor (sirovine, višestruke nestašice, cene ugljenika), prolazna?
Osnovno je znati odakle dolazi inflacija da bi se znalo da li je prolazna ili održiva. U tom pogledu, postoji važna dihotomija između kontinentalne Evrope i Sjedinjenih Država. U kontinentalnoj Evropi inflacija potiče uglavnom od cena energije (naftni proizvodi, gas, električna energija) i poremećaja u globalnim lancima vrednosti (produženo vreme snabdevanja, nestašice, itd.). U SAD, ovi početni efekti, koji su takođe na delu, izgleda da su se šire proširili kroz proizvodni proces, posebno na plate, u kontekstu koji je inače obeležen nedostatkom radne snage. Ukratko, inflacija i dalje ima karakteristike prolaznog (iako upornog) fenomena u evrozoni, dok je u SAD u procesu zavladavanja. Ovo objašnjava asimetriju u monetarnoj politici dva regiona.
