Više od dva meseca od početka rata i ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, izgledi za brzo rešavanje rata čine se sve manje verovatnim.
Sankcije Rusiji i dalje traju, ali povratak na predratne uslove čini se gotovo nemogućim čak i u slučaju privremenog okončanja sukoba.
Coface je revidirao svoju procenu efekata ove krize na svetsku privredu za 2022. godinu za oko jedan procentualni poen, ali će se posledice sukoba posebno osetiti u drugoj polovini godine i nastaviće se u 2023. godini.
Politički rizik, koji je značajno porastao kao posledica globalne pandemije, pogoršan je rastućim cenama hrane i energije.
Ekonomske posledice rata neće poštedeti nijedan region sveta. Nakon uzastopnih prevrata 1920-ih, uvereni smo: svet se promenio i ništa neće biti kao ranije.
Nemir u Evropi
Značajna uloga Rusije i Ukrajine u proizvodnji mnogih osnovnih proizvoda, te strah od poremećaja u snabdevanju, podstakli su nagli rast cena, što je rezultiralo padom raspoloživog dohotka domaćinstava, a time i potrošnje. Promenljivost i neizvesnost takođe će snažno uticati na odluke preduzeća o ulaganjima, budući da će se njihova finansijska situacija verovatno značajno pogoršati s visokim ili čak sve većim troškovima proizvodnje.
Uz privrede srednje i istočne Evrope koje imaju važne privredne veze sa Rusijom, najizloženije su zemlje zapadne Evrope zbog velike zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Nemačka i Italija, čije su privrede najviše zavisne od ruskog plina, verovatno će biti pod snažnim uticajem (negativan uticaj od 1,6 pp na rast BDP-a). Uticaj će verovatno biti slabiji, ali i dalje značajan u ostatku Evrope.
Efekti inflacije prisilili su FED da deluje brže od očekivanog
S druge strane Atlantika, uticaj na rast bi trebalo da bude skromniji zbog ograničenog obima trgovine i finansijske izloženosti s Rusijom i Ukrajinom. Ipak, u Sjedinjenim državama, ukupna stopa inflacije dostigla je najviši nivo u poslednjih 41 godinu, uglavnom zbog cena hrane i energije. Isključujući ove stavke, mesečni rast cena je usporen, ali ostaje znatno iznad ciljanih 2% američkih Federalnih rezervi, koje su delovale brže od očekivanog.
Nakon prvog povećanja ključne kamatne stope u martu, većina članova Odbora za monetarnu politiku izrazila je podršku neutralnoj stopi do kraja 2022. koja se procenjuje na između 2 i 3%. Ovo bi bio jedan od najagresivnijih ciklusa pooštravanja od 1990-ih i pomogao bi umerenom rastu SAD-a. Predviđeni rast američkog BDP-a za 2022. godinu smanjen je na 2,7%.
"Uvezena inflacija" i poremećaji u lancu distribucije neće zaobići nijedan region
Afrika, za koju se procenjuje ukupan neto negativni efekat od 0.5 procentualnih bodova, savršen je primer kako trenutna situacija utiče na privrede u razvoju, uz pojačavanje inflatornih pritisaka i početak politike pooštravanja FED-a koja utiče na kapitalne tokove.
Ni Azija neće biti pošteđena posledica rata, što je povezano sa usporavanjem u Kini zbog širenja varijante omikron. Procenjuje se da će dugotrajniji sukob u Evropi ili nova eskalacija imati neto negativan učinak na rast BDP-a od 20% u 2022. godini.
Latinska Amerika je još jedan region koji je osetljiv na pooštravanje politike FED-a, ali bi trebalo da ima koristi od rasta cena roba. Koliki će biti neto učinak rata u regionu - procenjen na -0,1 procentualni poen, još je neizvesno i možda se neće u potpunosti osetiti u bliskoj budućnosti.