Niko ne može da predvidi rezultat sledećeg utorka. Međutim, to će nesumnjivo imati velike implikacije na trgovinu, poreze i kamatne stope. Po svoj prilici, tendencija pregrevanja američke ekonomije mogla bi da se pojača.
Izbori sa neizvesnim rezultatom
Amerikanci će 5. novembra izaći na birališta kako bi odlučili između bivšeg predsednika Donalda Trampa (republikanac) i aktuelne potpredsednice Kamale Haris (demokrata). Ishod zavisi od nekoliko ključnih "swing states" u kojima se nije pojavio nijedan jasan favorit. Pored predsedništva, u pitanju je i kontrola Kongresa: republikancima su potrebna samo dva mesta da bi povratili Senat, dok je demokratama potreban neto dobitak od četiri da bi povratili Dom. Podeljeni Kongres je verovatan, iako je trifecta - kontrola oba doma i predsedništvo od strane jedne stranke - i dalje moguća.
Protekcionizam i trgovinski rizici
Drugo Trampovo predsedništvo bi verovatno eskaliralo protekcionističku trgovinsku politiku, uključujući značajne carine na uvoz, posebno iz Kine. Tramp je već obećao carinu od 60 odsto na uvoz iz Kine i šire carine za saveznike SAD, što bi moglo ozbiljno da poremeti globalne lance snabdevanja i poveća troškove za američka preduzeća.
Nasuprot tome, Haris bi verovatno nastavila sa više strateškim i odmerenijim pristupom trgovini, fokusirajući se na ciljana ograničenja, posebno u vezi sa Kinom. Međutim, očekuje se da će trgovinske tenzije opstati, posebno u tehnološkom i energetskom sektoru.
Divergentne fiskalne vizije
Haris i Tramp predstavljaju značajno različite fiskalne politike. Haris ima za cilj da poveća poreze za korporacije i bogate, nudeći poreske olakšice porodicama sa nižim prihodima. Njena platforma naglašava javna ulaganja u zelenu infrastrukturu i socijalne programe, nastojeći da smanji nejednakost prihoda.
Tramp, sa svoje strane, želi da produži i proširi poreske olakšice koje je uveo 2017. i takođe razmatra smanjenje poreza na korporacije na 15%. Štaviše, njegov pristup se zasniva na deregulaciji ključnih sektora za promovisanje ekonomskog rasta, uz rizik povećanja javnog deficita.
Inflacija i ekonomska neizvesnost
Platforme oba kandidata uključuju značajnu javnu potrošnju, što izaziva zabrinutost zbog inflacije i kamatnih stopa. Iako je potrošnja domaćinstava solidna, skok inflacije izazvan primenom predizbornog manifesta bilo kog kandidata mogao bi da primora Federalne rezerve da usvoje restriktivniju monetarnu politiku, čime bi podigle kamatne stope.
Uprkos ovim rizicima, američki dolar ostaje globalno jak, osiguravajući povoljne uslove finansiranja za zemlju. Međutim, ukoliko bi nezavisnost Fed-a bila ugrožena u drugom Trampovom mandatu, poverenje u američku monetarnu politiku moglo bi da se pokoleba, povećavajući globalnu ekonomsku neizvesnost.
