Kreditno osiguranje ima više nego ikada ulogu u manje predvidljivom svetu, tvrdi Kzavije Duran, izvršni direktor kompanije Coface, nakon svog velikog intervjua.
Dokle će ići normalizacija nelikvidnosti preduzeća?
Zaista je teško predvideti, jer kada političari i centralne banke intervenišu, to se zasniva na referentnom okviru koji je teško ispraviti: držanje inflacije na odstojanju, a da pritom budete sigurni da ne stvorite ogromnu recesiju.
Ključno pitanje je znati dokle će stvari ići s obzirom da je potrebno vreme da se monetarna politika prenese na realnu ekonomiju. Prošlo je 18 meseci otkako su stope u porastu, a inflacija tek počinje da se smanjuje.
Cilj je osigurati meko sletanje. Ali, u stvarnosti, vidimo da se rast širom sveta usporava na 2,2% u 2024. godini, što je istorijski relativno nisko.
Kako se menja pristup finansiranju?
Kompanije se godinama jeftino finansiraju. Od sada, uslovi troškova i obim finansiranja nisu tako dobri. Preduzeća su imala koristi od podrške vlade tokom nedavnih kriza, ali evo pitanja: da li su iskoristili priliku da revidiraju svoj poslovni model? Ili još uvek rade na pozajmljenom vremenu i neće moći da otplate svoje dugove samo svojim novčanim tokom? Sve je u tome da znate koje kompanije spadaju u koju kategoriju.
Oko dve trećine kredita obezbeđenih državnim garancijama je još uvek neizmireno; pa je ovo i dalje vid podrške u odnosu na trenutne uslove finansiranja. Ali od sledeće godine, takozvane „zombi” kompanije biće suočene sa zidom od cigle za refinansiranje kroz koji će neke od njih imati poteškoća da prođu. Tržišna logika će ponovo dobiti prednost i izaći će novi dobitnici i gubitnici iz krize.
"Vidimo zid duga koji dolazi sa značajnim rokovima dospeća 2025.”
Doduše, korporativne marže su i dalje dobre, kao i novčani tokovi, zbog čega monetarno zaoštravanje zahteva vreme u okruženju gde je početna tačka pozitivna. A ovo je posebno slučaj jer su preduzeća tokom nekoliko godina obezbedila izvore finansiranja po veoma niskim stopama.
Vidimo da zid duga dolazi sa značajnim rokovima dospeća 2025. Sve će zavisiti od stope normalizacije. U ovom trenutku, nivo bankrota je i dalje blizu godišnjih proseka pre Covida od oko 50.000 godišnje u Francuskoj.
Da li treba da se plašimo investicionog zida koji je pred ekološkom i energetskom tranzicijom?
Ulaganje u energiju bez ugljenika naglo je poraslo poslednjih godina: trenutno je nešto manje od dva triliona dolara širom sveta. Ali ova cifra je još uvek daleko ako želimo da budemo u korak sa Pariskim sporazumom. To je više nego duplo više od ulaganja koje bi bilo potrebno svake godine do 2030. Manjak je i dalje kolosalan, posebno zato što ga treba finansirati pod uslovima koji su mnogo restriktivniji nego u prošlosti.
Svi ekonomski akteri će morati da pruže ruku, a to može biti samo zajednički napor: država, očigledno, koje moraju da stvore odgovarajući poreski i regulatorni okvir, ali i domaćinstva i preduzeća.
Da li su kompanije u poziciji da se pozabave ovim tranzicijama?
To je komplikovana tranzicija, i dok preduzeća nisu čekala do 2023. da uvedu politike društveno odgovornog poslovanja (društvene i ekološke odgovornosti), izazovi klimatske vanredne situacije su poslednjih godina dobili potpuno novu dimenziju. Klimatska akcija napreduje, propisi i klasifikacije se uvode, ali okvir u celini je veoma složen.
Kada je reč o ekološkoj tranziciji, nisu sve industrije jednake. Neki sektori – kao što je građevinarstvo – su ispred igre: oni su podstaknuti na akciju posebno propisima. Za druge industrije, njihov ekonomski model se ozbiljno dovodi u pitanje; to je slučaj, na primer, sa automobilskom industrijom, koja je u procesu ponovnog osmišljavanja.
Osim stejkholdera, naravno, situacija sa kojom se suočava svaka kompanija je jedinstvena. Ali svi oni nastavljaju sa restrukturiranjem kako bi mogli da se pozabave ovim složenim pitanjima koja imaju uticaj na njihovu kulturu i veštine koje su im potrebne da (ponovno) izmisle. Paralelno, moraju biti u stanju da ispune nove regulatorne standarde koji postaju sve zahtevniji.
Situacija je sve teža za kompanije za čitanje od okvir je još uvek daleko od stabilizacije na međunarodnom nivou. A to pretpostavlja da će se postići sporazum između država, cilj koji nije odmah očigledan.
Ali postoji i druga strana medalje: ekološka tranzicija će takođe stvoriti mogućnosti, kao što su nove vrste poslova, nova tržišta i nove tehnologije. Ekonomija neprestano inovira, a ekološka tranzicija je plodno tlo za nova rešenja.
Koje akcije Coface posebno preduzima iz perspektive društveno odgovornog poslovanja?
Cofaceova strategija društveno odgovornog poslovanja zasniva se na tri ključna prioriteta: kao poslodavac, kao kreditni osiguravač i kao organizacija posvećena smanjenju sopstvenog otiska.
Kao osiguravač, imamo investicioni portfolio od tri milijarde evra i izradili smo pravila za odgovorno ulaganje. Izračunavamo njegov uticaj na ugljenik i vodimo računa da se stalno smanjuje. Isključujemo različite vrste poslovanja – u zavisnosti od taksonomije (kao što su zagađujuće / neetičke industrije) – a ESG (ekološka, društvena, upravljanje) ocena našeg portfelja postaje sve bolja iz godine u godinu.
Naša trgovinska politika takođe predviđa ograničavanje ili smanjenje naših obaveza u industrijama vezanim za fosilna goriva i neetičkim sektorima (posebno oružje zabranjeno Otavskim ugovorom, klađenje, ugrožene vrste i tako dalje).
Takođe smo oprezni u pogledu načina na koji upravljamo svojim operacijama: smanjenje prostora koji zauzimamo, smanjenje putovanja i sveukupno smanjenje putovanja koje obavljamo zahvaljujući široko rasprostranjenom radu na udaljenosti.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, odlučili smo da udvostručimo količinu podrške koju dajemo ESG projektima do 2025. godine u kontekstu naših pojedinačnih rešenja osiguranja od rizika (obnovljiva energija, zaštita prirodne sredine, zdravlje, itd.).
Kao odgovoran poslodavac, u Coface-u izrađujemo politiku ljudskih resursa koja ima za cilj da garantuje dobrobit naših zaposlenih. Kako? Obezbeđivanjem inkluzivnog, raznolikog okvira koji će im pomoći da se razviju. To je ključ uspeha naših timova, koji čine preko 80 nacionalnosti u 58 različitih zemalja. Sistematski merimo angažovanje zaposlenih, što je praćeno akcionim planovima: razvoj mogućnosti za karijeru kroz međunarodnu ili funkcionalnu mobilnost, na primer, ili osmišljavanje specifičnih planova obuke za naše vrhunske talente, posebno uključivanjem u interne akademije koje imaju za cilj da unaprede veštine. Pored toga, sprovodimo niz inicijativa za promovisanje različitosti unutar Coface-a, uključujući rodnu ravnopravnost. Činimo sve što možemo da postignemo jednake plate u kratkom roku i da povećamo zastupljenost žena među višim menadžerima: ciljamo na 40% žena do 2030. godine, cilj koji smo već na putu da postignemo pošto 36% viših menadžera danas čine žene.
Kako se uloga kreditnog osiguranja menja u ovim izazovnim vremenima?
Svet je složenije i manje predvidljivo mesto. Naša uloga je sada više nego ikada da pomognemo našim klijentima da bezbedno i bezbedno plove ovim nemirnim vodama. Naš rad se obično sastoji od prevencije rizika, obeštećenja i naplate neplaćenih dugova.
Pratimo rizik za preduzeća, nešto što je danas još važnije s obzirom na velike promene koje se dešavaju u društvu. Izgradili smo jedinstvenu infrastrukturu da uradimo upravo ovo. Ona se kreće od ekonomske analize sektora i zemalja do preuzimanja čvrstih podataka iz velikih bilansa stanja i operativnih računa. Naša baza podataka prati 188 miliona kompanija u 200 zemalja. Naši podaci, naši stručnjaci i naši tehnološki sistemi uključuju najnovija dostignuća u oblasti veštačke inteligencije, a sve to daje informaciju našoj stručnosti u analizi rizika. To je profesija koja zahteva investicioni kapacitet, određenu veličinu i dugu istoriju iskustva i podataka.
U praksi, razvijamo alate za bodovanje i praćenje za preduzeća kako bi naši klijenti mogli da prate svoje klijente. Jedan od razloga zašto je naša ponuda porasla je taj što su naše usluge prilagođene našim klijentima. Oni moraju biti u mogućnosti da brzo pristupe našim podacima. Pre pet godina je trebalo nedelju dana da se izda garancija, a danas je samo nekoliko sati. Povezivanje je takođe prioritet i mora biti optimalno.
Tri godine smo razvili niz informacionih usluga koje dopunjuju i su u sinergiji sa našim poslovanjem osiguranja kredita. Naši podaci, koji se takođe koriste za analizu sopstvenih kreditnih obaveza, pomažu klijentima da prate rizik svojih dobavljača i kupaca. Korisno je za traženje trgovinskih partnera od početka do kraja.
Za mala i veoma mala preduzeća koja ne objavljuju toliko podataka kao veće kompanije, moramo da upravljamo rizicima sa manje znanja. Poboljšanje usluge koju im pružamo je dugoročna potraga, u kojoj napredujemo danonoćno zahvaljujući proliferaciji dostupnih podataka i novim tehnologijama. Moramo im dati jednostavno, efikasno rešenje, a pristup eksploatiše tehnologiju da ne pominjemo pravnu analizu i analizu rizika. Najzad, morate pronaći prave kanali distribucije da se drže ravnoteže između vremena utrošenog na prodaju i cene usluge.
Kakav je dugoročni potencijal kreditnog osiguranja?
Nema nas mnogo u ovom veoma zahtevnom sektoru. U isto vreme, kompanije moraju da prate svoj kreditni rizik širom sveta: procenjuje se da je četvrtina svih bankrota na globalnom nivou povezana sa problemima duga. I zato igramo ključnu ulogu, pomažući kompanijama da spreče rizik putem kreditnog osiguranja ili pružanjem podataka. Takođe imamo faktoring u Nemačkoj i Poljskoj, a faktore podržavamo i drugde.
Pre svega, mi se bavimo prevencijom. Osiguranje kredita nije skup proizvod: ono predstavlja nekoliko desetina baznih poena u prometu kompanije. Dakle, da biste uravnotežili primljene premije i obeštećena potraživanja, morate pronaći optimum između prodajne cene usluge i nivoa rizika koji ste spremni da preuzmete. Sve ovo znači da smo posvećeni dobro osmišljenim transakcijama između osiguranika i osiguravača. Naši dobri rezultati na početku godine u velikoj meri su rezultat našeg finog upravljanja rizicima i prevencije.
