Petnaest godina nakon nade u ekonomski razvoj, "brazilski paradoks" pokazuje da se zemlja još uvek bori da uzleti i ostvari svoj potencijal kao sila u nastajanju. Tokom poslednjih deset godina, njen rast je ostao slab, a udeo industrijskih proizvoda u njenom izvozu je smanjen.
Visok potencijal, ali slab rast: paradoks brazilske ekonomije
Brazilski paradoks je ekonomija sa velikim potencijalom, posebno zahvaljujući bogatim prirodnim resursima (poljoprivreda, energija, minerali), ali koja dosledno ne ispunjava očekivanja.
Evolucija BDP-a po osobi
(baza 100 u 2013, stalne cene)
Podaci grafikona
Međutim, 2001. godine, izgledi su bili oduševljeni: pojava koncepta BRIC-a – Brazila, Rusije, Indije i Kine - nagovestila je novu geopolitičku i ekonomsku ravnotežu u svetu. Ali simptomatična cifra od 1% prosečnog godišnjeg rasta između 2013. i 2024. odražava loš učinak Brazila u zemljama BRIC-a. Od tada izgleda da zemlja pati od neke vrste "brazilske bolesti": obilje prirodnih resursa i izvoza sirovina praćeni su ranom deindustrijalizacijom i osrednjim učinkom u ključnim sektorima kao što je obrazovanje. Poređenje sa pet drugih zemalja sa sličnim BDP-om po glavi stanovnika pre deset godina potvrđuje loš učinak Brazila.
Ograničavajući poreski okvir, pad investicija i neuspele reforme
Kako se može objasniti slab rast Brazila? Ovaj fenomen se može objasniti sa nekoliko faktora. Pre svega, privreda, sa previsokim kamatama na investicije i značajnim poreskim pritiskom na kompanije. Zatim, tu je geopolitički faktor, s obzirom na nedostatak dinamike u Južnoj Americi i mali broj trgovinskih sporazuma koje je potpisao Merkosur. Konačno, brazilska unutrašnja politika predstavlja smetnju: fragmentacija, odnosno veliki broj političkih partija, koči neophodne strukturne reforme, posebno u sektoru obrazovanja koji je očigledno loš.
Brazilski fiskalni okvir je takođe ograničio kapacitet vlade da investira. U 2023. godini, javne investicije su predstavljale samo 2,6% BDP-a, u poređenju sa 4,2% u 2013. U istom periodu, privatne investicije su takođe smanjene, sa 17% na 14% BDP-a.
Geopolitička ranjivost
Zemlja je i dalje posebno izložena geopolitičkim tenzijama, posebno nedavnim carinskim merama koje je uvela američka administracija. Od 12. marta 2025. brazilski izvoz čelika (60% je namenjeno Sjedinjenim Državama) i aluminijuma (15%) podleže carinama od 25%. Ovaj nivo je u suprotnosti sa stopom od 2,2% koju je ranije primenjivala američka administracija na prosečni brazilski izvoz. Ova situacija izaziva zabrinutost utoliko što su Sjedinjene Države i dalje primarno tržište za brazilske proizvode.
Strukturne reforme i komercijalne strategije: 2 poluge za rast
Uprkos strukturnim izazovima, brazilska ekonomija pokazuje ohrabrujuće izglede na nekoliko strateških frontova. Ovo je posebno slučaj sa nedavnom poreskom reformom, koja je i pojednostavljujuća i ambiciozna, spajanjem pet postojećih poreza u jedinstven porez na potrošnju.
Štaviše, nedavno potpisivanje trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom takođe otvara značajne izvozne izglede za Brazil, posebno u sektorima kao što su agroindustrija (uključujući proizvodnju mesa) i industrija obuće. Međutim, ratifikacija sporazuma ostaje neizvesna.
Konačno, Brazil ima izuzetne geografske i tehnološke prednosti koje bi mu mogle omogućiti da se uspostavi kao svetski lider u obnovljivim izvorima energije, posebno u oblastima bioenergije i energije vetra, nudeći tako put ka ekonomskoj i ekološkoj transformaciji.
