Uprkos naporima za diversifikaciju, ugljovodonici i dalje predstavljaju glavni izvor prihoda za zemlje Zaliva. Proizvodnja ugljovodonika čini oko 30% BDP-a u UAE, 40% u Kataru i Saudijskoj Arabiji, 20% u Bahreinu i 45% u Kuvajtu i Omanu. Više cijene nafte bi stoga trebale omogućiti povećanje potrošnje javnog sektora i investicija u cijelom regionu.
Oni čine skoro 40 odsto ukupnih izdataka za finalnu potrošnju i 20 odsto ukupnih investicija u Saudijskoj Arabiji.
Više cene energije će takođe podstaći raspoloženje u privatnom sektoru, pomažući da se povećaju ulaganja u nenaftne aktivnosti. Podaci PMI pokazuju da rast proizvodnje ostaje snažan u UAE i Saudijskoj Arabiji. Obe zemlje ostaju u konkurenciji za privlačenje stranih direktnih investicija potrebnih za diversifikaciju njihovih ekonomija. Očekuje se da će rastući prihodi od ugljovodonika podržati doprinos neto izvoza rastu BDP-a, posebno u Kuvajtu i Kataru (ugljovodonici čine oko 90% ukupnog izvoza), Saudijskoj Arabiji (70%) i Omanu (65%).
Inflatorni izazovi i fiskalni pritisci usred ekonomskog rasta u regionu Zaliva
Uprkos poboljšanim ekonomskim performansama, posebno za izvoz, više cene za sve robe, uključujući hranu, pojačaće inflatorne pritiske u regionu. Ovi pritisci će biti pogoršani visokim troškovima isporuke. Zemlje Zaliva uvoze 85% svojih potreba za hranom. Da bi povećale stabilnost snabdevanja hranom, vlade su se odlučile za kupovinu zemljišta u zemljama proizvođačima, uglavnom u Africi i Aziji. Međutim, dostupnost hrane može postati izazov jer su mnoge zemlje proizvođači počele da ograničavaju svoj izvoz kako bi zadovoljile domaće potrebe i umjerenu inflaciju. Dakle, dok će inflacija u zemljama Zaliva ostati niža nego u drugim oblastima, uglavnom zahvaljujući jeftinijoj domaćoj energiji, očekuje se da će u proseku porasti iznad 2,5%. Saudijska Arabija bi trebalo da bude izuzetak, jer će imati koristi od povoljnog efekta osnovice PDV-a.
Štaviše, iako će veće cene energije poboljšati fiskalne bilanse u zemljama GCC-a, visoki troškovi zarada, delimično zbog broja ljudi zaposlenih u javnom sektoru, i dalje će opterećivati budžete. Na primer, budžet Kuvajta izdvaja 55% svojih ukupnih rashoda na plate i beneficije do 2022. godine, prema podacima Svetske banke.
Povećanje stopa, povlačenje ruske nafte i energetska partnerstva: implikacije za region Zaliva
Sve u svemu, izgledi za rast i inflaciju učiniće centralne banke u zemljama Zaliva sigurnim u sprovođenje povećanja stopa. U martu su centralne banke Katara, Kuvajta, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina podigle stope za 25 baznih poena nakon odluke Fed-a. Ako se Fed zaoštri agresivnije nego što se očekivalo, pooštravanje finansijskih uslova moglo bi da utiče na zamah domaće potrošnje i investicija u regionu.
Konačno, malo je verovatno da će zemlje Zaliva moći da kompenzuju delimično povlačenje ruske nafte sa međunarodnih tržišta. Udeo Saudijske Arabije u uvozu sirove nafte u EU je skoro 7,5%, dok je UAE manji od 1%. Ove zemlje su uspele da obezbede dugoročne ugovore sa svojim azijskim kupcima kroz dugogodišnje odnose. Na primer, 90 odsto katarskog izvoza je vezano za dugoročne ugovore sa azijskim kupcima. Ipak, Katar i Nemačka su se u martu dogovorili o dugoročnom energetskom partnerstvu kako bi napredovali u razgovorima o dugoročnim isporukama LNG. EU sada uvozi 5% svog prirodnog gasa iz Katara, u poređenju sa 41% iz Rusije i 16% iz Norveške.