Pošto su nacionalni izbori održani u preko 70 zemalja ove godine, polovina svetske populacije će izaći na izbore. 2024. će biti ključna godina za globalnu trgovinu i (geo)političku stabilnost, sa Coface-ovim indeksom društvenog i političkog rizika koji upozorava na visoko rizično i nestabilno okruženje širom sveta. U nastavku analiziramo rizike koje ćemo najviše pratiti ove godine. Saznajte više o 3 rizika na koje treba obratiti pažnju ove godine.
2024: izborna groznica, rastući populizam i geopolitička nestabilnost
Nema sumnje da će 2024. biti burna godina za izbore, sa prvim glasačima koji su izašli na birališta na Tajvanu u januaru, a poslednji u SAD u novembru. Ovaj istorijski talas uključiće više od 70 zemalja (uključujući sedam najmnogoljudnijih u svetu), polovinu globalne populacije i oko 55% globalnog BDP-a!
Od Indije do Meksika, preko Austrije, Tunisa, Indonezije i Salvadora, izbori će pružiti priliku da populistički vetrovi zapljusnu svih pet kontinenata. Ovo će dati dodatni zamah trendu koji je zaživeo u poslednjih deset i više godina: porastu društvenih nemira i (geo)političke nestabilnosti.
U svetu koji preoblikuje globalni geopolitički poredak – nasleđen od kraja Drugog svetskog rata! – neki od izbora će se pokazati kao odlučujući. Američki izbori će biti ključni trenutak za svetski pejzaž i svakako će biti meta pokušaja da se on destabilizuje.
Isto važi i za Tajvan, gde pobeda Demokratske progresivne partije (DPP) znači da će se tenzije sa Kinom i dalje fokusirati na status ostrva. Isto tako, rezultat glasanja u SAD će biti kritičan za buduće odnose između Zapada i kontinentalne Kine. Izbori će biti posebno važni jer će se održati u olujnoj međunarodnoj klimi koju karakteriše žestoka kinesko-američka konkurencija, ruska invazija na Ukrajinu i rat između Izraela i Hamasa.
3 rizika na koja treba obratiti pažnju u 2024
Rizici povezani sa ovim izborima razlikuju se po svojoj prirodi i stepenu. U nekim zemljama, iako će se izbori zaista održati, biračima će biti dat samo ograničen izbor. Istovremeno, gomilanje izbora nam daje priliku da pratimo tri trenda rizika.
1. Političke promene i neizvesnost
Sadašnje društveno-ekonomsko okruženje trebalo bi da doprinese osećaju neprijateljstva prema postojećoj vladi, donoseći neizvesnost i nestabilnost za preduzeća tokom izbornih perioda. Ova politička neizvesnost biće utoliko izraženija utoliko što porast populizma zvuči snažno upozorenje. Ovaj trend, koji je postojan najmanje od 2010. godine, još jednom je naglašen izbornim uspehom Gerta Vildersa i Havijera Mileija u Holandiji i Argentini krajem prošle godine. Kao rezultat toga, još je teže predvideti u kom pravcu će krenuti vladina politika.
Socijalna i politička ranjivost u Evropi brzo raste, a predstojeći izbori – posebno za Evropski parlament – poslužiće kao plodno tlo za antievropske ekstremističke pokrete. Pored toga, neke članice EU će održati nacionalne izbore: Austrija, Hrvatska, Finska, Litvanija, Portugal, Rumunija, Belgija i Slovačka.
2. Socijalni nemiri
Drugi rizik je potencijalna eskalacija socijalnih nemira izazvanih rastom cena, erozijom poverenja u političare i rasprostranjenim nezadovoljstvom birača. Rastuća inflacija i usporavanje privrednog rasta pojačali su pritužbe – posebno nepoverenje u institucije – koje su kružile ispod površine još mnogo pre zdravstvene krize Covid-a. Vrlo je moguće da će predstojeći izbori stvoriti okruženje za masovne demonstracije u nekoliko delova sveta.
Sedamnaest zemalja u Africi, na primer, moglo bi da organizuje izbore 2024. godine, na kontinentu sa najvišim prosečnim ocenom socijalne i političke ugroženosti i najvećim porastom u jednoj godini. Ova dinamika je u skladu sa političkom nestabilnošću koju su iskusile brojne afričke zemlje poslednjih godina, što je hkao što su državni udari i dugotrajni sukobi. Nedavno odlaganje predsedničkih izbora u Senegalu je savršena ilustracija ovoga. Takođe će biti važno pažljivo pratiti izborni proces u određenim azijskim zemljama, uključujući Šri Lanku, kao i nedavne događaje u Pakistanu.
3. Geopolitički rizici
Sa zastojem u ratu između Rusije i Ukrajine, pojačanim tenzijama na Bliskom istoku i proširenjem BRIKS-a* na pet novih članica**, jasno je da se morska promena ubrzava, vođena duboko ukorenjenim izazovima zapadnim modelima i svetskom poretku. U ovom turbulentnom geopolitičkom okruženju, završni krug nekih od ovih izbora će dobiti poseban značaj.
Nedavni trijumf DPP-a na Tajvanu ne utiče samo na 24 miliona ljudi koji žive na ostrvu i odnose između dve strane moreuza Formoza: on takođe utiče na globalnu geopolitičku dinamiku u celini. Na drugim mestima, jedno od ključnih pitanja na izborima u Meksiku i Indiji – dve najnaseljenije zemlje na planeti – biće njihov položaj na svetskoj sceni.
Pored toga, kako se borbe nastavljaju u Evropi, predviđeno je da Ukrajina i Rusija izađu na izbore, iako se čini da su izbori u prvoj ugroženi. Iako nema sumnje da će Putin biti reizabran u Rusiji, odziv birača mogao bi nam dati naznaku popularne podrške ratu. Ukratko, prepun izborni raspored za 2024. će nesumnjivo oblikovati svetski poredak u godinama koje dolaze.
Ključne tačke za 2024
*BRIK: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.
**Saudijska Arabija, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Iran.