Opšti izbori održani u maju 2023. označili su zaokret u ekonomskoj politici Turske primenom pravoslavne politike kako bi se okončao period koji karakterišu negativne realne kamatne stope i nagla depresijacija lire. Lokalni izbori u martu 2024. označili su dalji korak u ovoj strategiji sa pooštravanjem finansijskih uslova za stabilizaciju ekonomije, smanjenje odbegle inflacije i jačanje makroekonomskih osnova zemlje.
Može li turski izvoz imati koristi od nagle depresijacije lire?
Sredinom 2021. Turska je pokrenula Turski ekonomski program (TEP) sa ciljem stimulisanja proizvodnje, investicija, zapošljavanja i izvoza. Da bi ostvarila ove ciljeve, centralna banka je smanjila svoju ključnu stopu sa 19% na 8,5% između septembra 2021. i maja 2023. Kao rezultat toga, turska lira je depresirala za skoro 60% u odnosu na dolar tokom ovog perioda, a inflacija je skočila sa 19,3% u avgusta 2021. na 85,5% u oktobru 2022.
Uprkos početnim ciljevima TEP-a, depresijacija lire nije imala željeni efekat na tekući račun. Između 2021. i 2023. godine, turski izvoz je porastao za 13,4% nominalno, u poređenju sa 33% za uvoz, povećavajući trgovinski deficit na 106 milijardi dolara (9,5% BDP) u 2023., 60 milijardi dolara više nego u 2021. (46 milijardi dolara, 6% BDP).
Uticaj negativnih realnih kamatnih stopa na preduzeća
Period negativnih realnih kamatnih stopa omogućio je turskim kompanijama da imaju koristi od jeftinih kredita, stimulišući njihovu aktivnost uprkos visokoj inflaciji. Kompanije sa visoko kapitalizovanom proizvodnjom i snagom određivanja cena posebno su imale koristi od ove situacije zahvaljujući povećanim maržama i prenošenju troškova na potrošače.
Uprkos eksploziji troškova proizvodnje i plata (+270% u jediničnim troškovima rada između 2021. i 2023.), okruženje sa veoma niskim kamatnim stopama omogućilo je kompanijama da održe svoju profitabilnost.
Posledice ortodoksnije ekonomske politike
Usvajanje ortodoksnije ekonomske politike od juna 2023. godine praćeno je povećanjem ključne kamatne stope Turske Centralne banke sa 8,5% na 50% i povećanjem kamatnih stopa na komercijalne kredite na 70%. Cilj: smanjiti porast domaće tražnje, regulisati inflaciju i stabilizovati liru.
Ovaj zaokret bi trebalo da pomogne u rebalansu privrede na srednji rok. Prognoze za 2024. predviđaju realni rast BDP-a od 3%, praćen postepenim padom inflacije na 43% do kraja godine. Deficit tekućeg računa, koji je pao za 14 milijardi dolara između prvih kvartala 2023. i 2024. godine, trebalo bi da nastavi da se smanjuje, pružajući dodatnu stabilnost privredi.
Ako turske kompanije uspeju da se prilagode ovim promenama (novi finansijski uslovi, oporavak spoljne tražnje, inicijative za regionalnu saradnju kao što je projekat „Srednji koridor” koji ima za cilj da poveže Evropu i Aziju preko Kavkaza i Kaspijskog mora), raduju se obećavajućim izgledima za održiv i stabilan dugoročni ekonomski rast.
