Višak proizvodnje nije nova pojava u Kini, ali se ovoga puta tiče sve većeg broja proizvoda. Ova situacija otežava kontrolu prekomerne ponude, a manjak na domaćem tržištu će morati da se nadoknadi drugim sredstvima. Otkrijte koja su to sredstva u našoj studiji.
Prekoračenje kapaciteta, nije novo za Kinu
Kina se dugo navikla na model rasta vođen investicijama, koji je ključan za njen sjajan ekonomski rast u poslednje tri decenije. Ali to takođe čini ekonomiju podložnom neravnotežama ponude i potražnje, što dovodi do ponavljajućih epizoda industrijskog viška kapaciteta. Ovo se može pratiti unazad do 1990-ih, kada su ubrzane tržišne reforme dovele do prezasićenosti radno intenzivnim industrijskim proizvodima. Novija epizoda dogodila se 2014-2016, kada je ogroman stimulans vođen investicijama koji je usledio nakon globalne finansijske krize pokrenuo preveliku ponudu građevinskog materijala.
Iako ovaj priručnik nije nov, neravnoteže su ponovo postale očigledne od izbijanja COVID-19, uglavnom zbog stimulansa vođenog proizvodnjom koji ima za cilj smanjenje društvene interakcije. Ali kako je privreda izašla iz pandemije, potrošnja domaćinstava nije uspela da se podigne dovoljno da izdrži povećanje proizvodnje. I usred međunarodne trke zelene tranzicije, kineski proizvodni višak u proizvodima čiste tehnologije takođe je postao glavna tema na globalnom nivou, jer bi njen višak kapaciteta mogao biti dovoljan da udvostruči izvoz ovih proizvoda.
Trenutni višak kapaciteta je rasprostranjeniji
Na prvi pogled, čini se da je stepen viška kapaciteta blaži od poslednje teške epizode, mereno stopama iskorišćenosti industrijskih kapaciteta. Ali ovaj problem bi se mogao pogoršati ako rast investicija u fiksna sredstva nastavi da nadmašuje rast proizvodnje, naglašavajući višak kapaciteta, posebno ako domaća tražnja ne bude u skladu sa tempom. U međuvremenu, rizici od viška kapaciteta nisu ograničeni na specifične sektore, već su evidentni u potrošnoj robi, građevinskim materijalima, kao i mašinama i transportnoj opremi.
Za revitalizaciju domaćeg tržišta da bi se apsorbovao višak kapaciteta potrebno je vreme
Vladine mere su preduzete da se reguliše proširenje kapaciteta kroz industrijsku nadogradnju, uz povećanje potražnje za njeno apsorbovanje. Na primer, za proizvodnju litijum-jonskih baterija, solarne energije i cementnog klinkera postavljeni su viši zahtevi za kvalitet. Ali malo je verovatno da će ove mere biti replicirane u širokom spektru sektora jer to takođe šteti kratkoročnom ekonomskom rastu.
Održivije rešenje je stimulisanje tražnje, pri čemu se nedavna fiskalna podrška više preusmerava na subvencionisanje potrošnje robe i objekata, a ne na izgradnju. Ali sa poverenjem potrošača blizu istorijskih minimuma, privreda se ne može samo oslanjati na domaću potražnju i izdržati hronični višak kapaciteta. Zato što će to pojačati deflatorne pritiske, uticati na korporativne profite i ometati širenje poslovanja.
Čini se da era lakog pristupa izvoznim tržištima bledi
Izvoz je istorijski nadoknađivao manjak domaće tražnje. Ali izgleda da su zlatni dani slobodne trgovine - koji su omogućili Kini da napreduje - prošli dok trgovinske barijere rastu, verovatno još bržim tempom pod drugim Trampovim predsedništvom. Uprkos naporima Kine da ojača veze sa globalnim Jugom, mnoge zemlje u usponu su takođe podigle trgovinske barijere kako bi zaštitile domaće poslove i proizvođače. Indonezija, na primer, razmatra uvođenje carina do 200% na niz osnovnih industrijskih dobara uvezenih iz Kine.
Više odlaznih investicija za traženje ishoda koji će pokazati dobit
Povećani trgovinski sukobi mogu zauzvrat da podstaknu kineske kompanije da direktno investiraju u zemlje primaoce kako bi zaobišle takve prepreke. Ovu meru bi neki trgovinski partneri mogli pozdraviti jer bi direktne investicije mogle da stvore radna mesta i donesu tehnologije, uz istovremeno podsticanje izvoza kineske intermedijarne robe.
ASEAN1 ostaje glavna destinacija za kineske investicije u periodu 2022-2023, dok je Mađarska glavni korisnik u Evropi, primajući 4,5% kineskih stranih ulaganja FDI. Ipak, kineske investicije su pod sve većim nadzorom vlada u razvijenim zemljama, ne samo iz razloga nacionalne bezbednosti. U Evropi, iako je kontrola intenzivirana, neke zemlje kao što su Mađarska, Poljska i Italija i dalje pozdravljaju takve investicije, posebno u sektoru električnih vozila.
> Saznajte više preuzimanjem naše kompletne studije (pdf 2MB)
1 Asocijacija nacija jugoistočne Azije (ASEAN) sastoji se od 10 država članica. Osnovali su ga Indonezija, Malezija, Singapur, Tajland i Filipini 1967. godine, a pridružili su mu se Brunej (1984), Vijetnam (1995), Laos i Burma (1997) i konačno Kambodža (1999).
