Nakon što su u aprilu dostigle najviši nivo u istoriji (10.000 USD po toni), što je daleko od maksimuma iz 2009. i 2011. (3.700 USD/t), cene kakaa su pale na 7.000 USD po toni kada su uskršnje proslave završene. Međutim, oni su i dalje tri puta veći nego pre godinu dana i tamo će ostati. Porast cena kakao zrna, koji se delimično može objasniti pomamnim špekulacijama na tržištima, takođe odražava nestašicu ponude, što je srednjoročno problematično.
Mali broj zemalja proizvođača čini snabdevanje veoma ranjivim
Četiri zemlje čine 75% svetske proizvodnje kakao zrna, od čega je preko 60% u zapadnoj Africi, što je čini ranjivom na ekonomske i vremenske šokove.
Svetska proizvodnja kakao zrna trebalo bi da padne za 11 odsto do 2024
Postoji mnogo razloga za to. Vremenski fenomeni (posebno El Ninjo), široko rasprostranjeno gajenje kakaoa na punom suncu (izvor krčenja šuma) i povećana učestalost žetve podstakli su razvoj parazita i bolesti, što je zahtevalo hemijske tretmane koji osiromašuju zemljište. Starenje plantaža i njihovo delimično neobnavljanje (povezano sa padom prihoda proizvođača) takođe su uticali na proizvodnju, pri čemu su prinosi kakaoa počeli da opadaju posle 15 godina.
Visoko koncentrisana industrija
Samo četiri kompanije drže skoro dve trećine svetskog kapaciteta za mlevenje, a deset kompanija, sve u razvijenim ekonomijama, dele više od 40% maloprodajnog tržišta konditorskih proizvoda. Ova hiperkoncentracija praktično onemogućava pojavu kredibilnih novih proizvođača, s obzirom na kolosalne ulazne troškove potrebne za razvoj dovoljno velike infrastrukture za drobljenje i preradu.
Potražnja nastavlja da raste...
Tokom poslednjih 40 godina potražnja se utrostručila, uglavnom zbog Evrope i Severne Amerike. Do 2023/2024, 4,8 miliona tona kakaoa će se konzumirati širom sveta (90% u obliku čokolade).
Sa 9 zemalja u prvih 10, Evropa je vodeći svetski potrošač čokolade, sa skoro 50% potražnje.
...i cene će nastaviti da rastu
U nedostatku bilo kakvih korektivnih znakova, cene kakao zrna će verovatno ostati veoma visoke u srednjem roku. Dok će globalna potražnja ove godine dostići 4,8 miliona tona, malo je verovatno da će ponuda premašiti 4,5 miliona, uglavnom zbog toga što su dve glavne zemlje koje proizvode kakao – Obala Slonovače i Gana (3,3 miliona tona zrna kakaoa u 2022. godini, odnosno 58% svetske proizvodnja) – nisu u mogućnosti da značajno povećaju nivo svoje proizvodnje.
Dugoročni uticaj na životnu sredinu
Životni ciklus plantaže kakaoa je 25 do 30 godina. Detaljnije, usevi dostižu svoju vrhunsku produktivnost nakon 5 godina, a zatim počinju da opadaju nakon 15 godina, padajući ispod tačke rentabilnosti u poslednjih 10 do 15 godina.
U ovom trenutku, farmeri imaju nekoliko izbora:
- nastaviti sa mnogo nižim prihodima
- obnoviti biljke (i stoga ostati bez žetve narednih 5 godina)
- kultivisati novu zemlju i/ili pretvoriti ove useve u palme ili kaučukovce.
Premeštanje uzgoja kakaa de facto dovodi do krčenja (a samim tim i krčenja šuma) netaknutih područja kako bi se koristila „šumska renta“ za finansiranje industrije. Uprkos sve strožijim pravilima zaštite šuma, povećanje potreba za proizvodnjom će verovatno dovesti do proširenja obradivog zemljišta, a samim tim i povećanja krčenja šuma, što je proces pogoršan teškoćom praćenja kakao proizvoda nakon faze mlevenja.
