Svetska trgovina je u tranziciji, sa završetkom ere 'globalnog sela' i stagnacijom njenog udela u globalnom BDP-u. Geopolitički preokreti, od Ukrajine do Bliskog istoka, pokreću fragmentaciju, dok 'prijateljsko čuvanje' preusmerava trgovinu zasnovanu na savezima. Zemlje poveznice rastu, a novi trgovinski putevi se pojavljuju, ali velike sile poput SAD i Kine ostaju duboko međuzavisne. Globalizacija se reorganizuje kako bi se prilagodila rastućem protekcionizmu.
Regionalizacija tokova pojačana geopolitičkim rivalstvima
Globalizacija je pretrpela mnoge šokove tokom poslednje decenije. Trgovinske barijere koje su uveli lideri poput Donalda Trampa razbili su tabu o protekcionizmu, dok oružani sukobi kao što su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku remete tradicionalne trgovinske rute. Perspektiva Trampovog povratka u Belu kuću preti da ponovo zapali trgovinski rat punog razmera, posebno sa Kinom, uz rizik od carina do 60 odsto na svu uvezenu robu.
Istovremeno, inicijative kao što su Zakon o smanjenju inflacije i Zakon o čipovima, koje je uvela Bajdenova administracija, imaju za cilj da repatrijaju strateške industrije kako bi ograničile zavisnost SAD od Kine, uz zadržavanje tarifa uvedenih 2018. Ovo je znak opšteg značaja. trend među velikim silama da smanje svoju ekonomsku međuzavisnost, podstičući fragmentaciju globalnih lanaca vrednosti.
Istovremeno, Kina, koja se smatra ključnim igračem u globalnim lancima snabdevanja, takođe beleži usporavanje trgovine sa Sjedinjenim Državama, pri čemu su mesečni trgovinski tokovi između dva giganta pali za 20% od njihovog vrhunca 2021.
Osim samo kinesko-američkih odnosa, trgovina između geopolitičkih blokova (blok koji je orijentisan prema zapadu s jedne strane, zemlje koje nisu osudile rusku invaziju na Ukrajinu s druge) značajno se smanjuje - mnogo oštrije od trgovine "unutar bloka".
Svetska trgovina koja se savija, ali se ne lomi
Uprkos ovim preokretima, svetska trgovina se ne urušava: ona se preuređuje. Uspon "zemalja konektora", trećih zemalja koje deluju kao prenosni pojas između velikih sila, je znak koji govori. Zemlje kao što su Vijetnam i Meksiko postaju strateški releji, zauzimajući tržišni udeo u kinesko-američkim lancima snabdevanja.
Suočena sa evropskim sankcijama, Rusija je iskoristila nove trgovačke rute kao što je Severni morski put da preusmeri svoj izvoz nafte u Kinu. Geopolitičke tenzije tako menjaju ne samo destinaciju proizvoda već i infrastrukturu koja se koristi za njihov transport.
Ova prilagodljivost svetske trgovine može se videti u evoluciji trgovačkih puteva. Istorijske rute kao što je Suecki kanal zamenjuju se alternativnim putevima koji su manje pogođeni regionalnim sukobima. Još jedan primer su železničke rute izgrađene u okviru kineske inicijative "Pojas i put", koja ima za cilj da poveže nekoliko kineskih gradova sa evropskim ekonomijama. Ove železnice su takođe doživele eksploziju u saobraćaju nakon napada Huti u Crvenom moru, pri čemu je obim železničkog tereta Kina-EU porastao za 66% u prvoj polovini 2024. nakon dve godine pada.
SAD-Kina: razdvajanje može ići samo tako daleko
Uprkos naporima za razdvajanje, svetske ekonomije ostaju veoma međuzavisne. Sjedinjene Države i Kina imaju unutrašnje strukturne neravnoteže koje se mogu rešiti samo spoljnom trgovinom.
Kina, koja ostaje zavisna od izvoza kako bi nadoknadila nedovoljnu domaću potražnju, zadržava monopolske pozicije u određenim kritičnim sektorima kao što su brodogradnja i proizvodnja kontejnera.
Sjedinjene Države, uprkos inicijativama "zaštićenja prijatelja" koje imaju za cilj jačanje trgovinskih odnosa sa savezničkim zemljama, i dalje zavise od uvoza, posebno kineske robe, kako bi zadovoljile rastuću potrošnju.
Međutim, otpornost svetske trgovine biće stavljena na iskušenje u godinama koje su pred nama. Intenziviranje trgovinskih ratova, kao što su obećali neki američki predsednički kandidati, zajedno sa kontinuiranom eskalacijom globalnih sukoba moglo bi dovesti do velikih poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, posebno kroz strateške kapije kao što je Ormuški moreuz.
