Kao odgovor na američke poreze, Kina nameće kontra trgovinske mere, uključujući i soju, preteći američkim proizvođačima koji se već suočavaju sa padom cena. Naš ekonomista ukazuje kakva je situacija za vas.
- Soja je uključena u kontra trgovinske mere koje je Kina preduzela protiv Sjedinjenih Država.
- Kina je najveći uvoznik soje, sa 75% svetskog uvoza u 2024.
- Očekujemo da će prosečne cene soje pasti na 410 USD/t u 2025. godini, što je pad od 15% na godišnjem nivou
Američki proizvođači soje će verovatno postati kolateralna šteta trgovinskih tenzija između SAD i Kine, iako se većina njih nalazi u državama srednjeg zapada koje su masovno glasale za D. Trampa na poslednjim predsedničkim izborima.
Simon Lacoume, sektorski analitičar u Coface-u.
Razlog za zabrinutost američkih proizvođača soje
Peking je 10. marta 2025. najavio kontra carine od 15% na niz američkih proizvoda, uključujući soju, kao odgovor na carinske barijere koje je uvela Trampova administracija nekoliko dana ranije. Ove mere su razlog za zabrinutost američkih proizvođača soje. Kina i Sjedinjene Države postale su veoma međuzavisne od ranih 2000-ih.
Porast kineske stočarske proizvodnje i potrošnje mesa – za 45% po glavi stanovnika u poslednje dve decenije – bio je pokretačka snaga iza eksplozivnog rasta uvoza soje. Tokom istog perioda, kineski uvoz soje je porastao sa 28 miliona tona na 109 miliona tona
Trgovinske tenzije: pad američkog uvoza soje u Kinu od 75% u 2018
U 2017. Kina je bila najveći svetski uvoznik američke soje, a SAD je bio drugi najveći snabdevač Kine. Međutim, 2018. kineske carine na uvoz iz SAD, kao direktan odgovor na trgovinske tenzije1, smanjile su izvoz američke soje u Kinu za 75%, što je palo sa 12 milijardi USD u 2017. na samo 3 milijarde USD sledeće godine.
Iako su carine bile značajan udarac, izbijanje afričke svinjske kuge, koja je opustošila kineske farme svinja, takođe je imala presudan uticaj na smanjenje potražnje za sojom.
Prema američkoj soji manje konkurentna na kineskom domaćem tržištu
S obzirom da je Kina sada obnovila svoje stado svinja, njena potražnja za sojom bi trebalo da ostane jaka u srednjem roku. Povećanje carina u Pekingu će, međutim, verovatno promeniti sastav uvoza soje u zemlju, jer će učiniti američku soju manje konkurentnom na kineskom domaćem tržištu.
Brazilski izvoznici bi mogli da vide značajne dobitke, pošto je uvoz kineske soje porastao za 48 odsto od 2017, na štetu SAD (-31 odsto u istom periodu). Ovo bi izvršilo pritisak na smanjenje cena soje u SAD u poređenju sa 2024. - one su trenutno nešto ispod 400 USD/tona, što je pad od 15% u odnosu na isti period prethodne godine. Ovo će verovatno biti pojačano čvršćim pristupom alternativnim izvoznim tržištima. Na primer, EU - koja čini 10%2 američkog izvoza soje u 2024. - objavila je da će uzvratiti na carine predsednika Trampa od 25% merama, uključujući carine na soju, koje bi trebalo da stupe na snagu sredinom aprila.
Kao rezultat toga, američki proizvođači soje će verovatno osetiti ubod Trampovih najnovijih tarifa, iako se mnoge od njih nalaze u državama srednjeg zapada koje su ga snažno podržale na predsedničkim izborima.
1 Kao odgovor na carine od 25% na američki uvoz iz Kine koje je Tramps primenio 6. jula 2018.
2 Nemačka (3,5%), Italija (2,5%), Sapin (1,5%), Holandija (1%) i Portugal (1%)
