Državni sekretar SAD Marko Rubio je 10. marta najavio završetak revizije programa od strane Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID). 83% pomoći je smanjeno i mnoge afričke zemlje će biti pogođene.
Podsaharska Afrika: prva koja je pogođena odvajanjem SAD
Podsaharska Afrika je drugi najveći svetski korisnik USAID-a (iza Ukrajine), primajući 40% svog budžeta 2023. godine.
U 2023. godini, Somalija, Centralnoafrička Republika, Liberija, Malavi i Mozambik su pet zemalja subsaharske Afrike koje su imale najviše koristi od razvojne pomoći USAID-a. Za sve zemlje podsaharske Afrike, subvencije američke agencije namenjene su različitim sektorima koji su od suštinskog značaja za kontinent, sa tri glavna prioriteta: humanitarna pomoć (47%), zdravstvo (38%) i ekonomski razvoj (8%).
Podaci za grafikon u .xls datoteci
Iznenadni prekid programa USAID-a u Africi imaće značajne posledice po kontinent u svim sferama društva. U oblasti zdravstva, programi USAID-a bili su od vitalnog značaja u borbi protiv regionalnih pandemija, od HIV-a u južnoj Africi do virusa ebole u Ugandi. Prestanak ovih zdravstvenih programa bi doprineo porastu ovih smrtonosnih bolesti za lokalno stanovništvo.
Posle rekordne godine izbora 2024. godine, kraj USAID-a će oslabiti demokratski proces u Africi. Vakum koji je ostavila američka agencija mogao bi da koristi nasilnim organizacijama, koje će verovatno izvesti državni udar.
U pogledu mira i bezbednosti, kraj USAID-a će signalizirati povratak oružanog sukoba koji pogađa civilno stanovništvo: džihadistička pretnja u Somaliji i širenje trgovine drogom su zla čiji je štetan uticaj usporen akcijom američke agencije.
"Amerika na prvom mestu": poluga komercijalnog i političkog uticaja
Donald Tramp opravdava demontažu USAID-a svojom politikom "Amerika na prvom mestu", koja ima za cilj da postavi prioritet direktnim nacionalnim interesima na račun strateških međunarodnih partnerstava. Doktrina 'Amerika na prvom mestu' se primenjuje ne samo kroz demontažu USAID-a, već i uz potencijalno ponovno pregovaranje o strateškim sporazumima sa afričkim zemljama. Revizija takvih sporazuma omogućila bi administraciji SAD da stekne komercijalne prednosti, posebno u industriji minerala. Najava recipročnih carina bi takođe mogla da bude prilika za potvrđivanje američkih interesa. Šest podsaharskih afričkih zemalja (Južna Afrika, Nigerija, Gana, Niger, Liberija i Togo) značajno izvoze u Sjedinjene Države i bile bi posebno podložne recipročnim carinama. Ali ovaj transakcioni pristup rizikuje da ugrozi američku stratešku poziciju pred konkurentima kao što je Kina.
Ka rekonfiguraciji regionalnih bilansa u korist Kine
Zaista, slučaj Južne Afrike ilustruje ovaj novi pristup Sjedinjenih Država u Africi. Upadljivo odsustvo državnog sekretara Marka Rubija sa ministarskog sastanka G20 u Johanesburgu (19-20. februar) bio je snažan diplomatski signal u kontekstu rastućih trgovinskih i političkih tenzija. Pad američkog uticaja ostavlja put Kini jasan: do sada fokusiran na eksploataciju afričkih mineralnih resursa, Peking se sada može pozicionirati kao alternativa za ekonomski razvoj. Najava Pekinga o ogromnoj posvećenosti od 50 milijardi dolara, na marginama samita Kine i Afrike u septembru 2024. godine, već je svedočila o ovoj promeni paradigme. Kineska ofanziva bi stoga mogla da primora Trampovu administraciju da preispita svoju poziciju, uz rizik da će Sjedinjene Države dugoročno izgubiti uticaj na afričkom kontinentu.
